Готово у сваком послу који радимо за другог важи правило да што мање информација тај други има то ми осјећамо већу слободу да радимо како желимо. Ово правило важи и за рад јавних институција и то сви добро знамо. Због тога у јавном сектору постоје строги принципи транспарентности и законске обавезе објављивања информација о свим активностима.
Међутим, у пракси се ови принципи често не поштују а законске обавезе не примјењују или се примјењују дјелимично. Па тако када желите доћи до неке информације за коју мислите да неће бити никакав проблем да се добије, то често не буде случај. ГЕА је у току својих истраживања на овакве проблеме наилазила у више наврата. Прва реакција је да помислите да се ради о неажурности и инертности одговорних институција али да ће се информација уз мало додатног труда ипак добити. Међутим, нама је врло често било тешко доћи до недостајућих информација и након подношења званичних захтјева и улагања додатних напора. Неке тражене информације нисмо никад ни добили јер су надлежне институције једноставно игнорисале све наше захтјеве.
Ипак, било је случајева да након велике упорности дођемо до тражених информација или да их добијемо из других извора. Готово по правилу ови подаци су бивали веома индикативни и указивали на неки облик неоптималног пословања институције на коју су се односили. Један примјер таквог случаја јесу подаци на основу којих је ГЕА урадила анализу плата посланика и делегата у парламентарним тијелима БиХ у 2010. години, која је указала на низ великих проблема у овој области.
Да ли то значи да подаци из јавних институција недостају много мање случајно него што ми то мислимо? Гледано из овог угла, већ сама чињеница да се неки подаци не могу пронаћи указује на могућност да би ти подаци открили нешто негативно у раду институције на коју се односе.
А података који се не могу добити има много. На примјер, ГЕА већ више од годину дана неуспјешно покушава доћи до податка о укупном броју лица који примају плату из буџета Града Бања Лука. Још почетком 2014. године поднијели смо Градској управи први захтјев за подацима о броју лица у радном односу у свим буџетским корисницима Града. У одговору смо добили податак о броју запослених у Градској управи (укупно 744 лица) док смо за остале буџетске кориснике упућени да се обратимо свакој институцији појединачно. С обзиром да је Градска управа посједовала све тражене податке и да је била у законској обавези да нам омогући приступ истим, ГЕА је поднијела додатни захтјев за приступ подацима који су недостајали. У одговору који је стигао из Кабинета градоначелника поново смо упућени да се обратимо „наведеним јавним установама“. Након тога смо доставили још три захтјева за истим подацима (укупно пет захтјева). На наш трећи захтјев је стигао одговор сличног садржаја док одговор на посљедња два захтјева нисмо ни добили (цјелокупну писану кореспонденцију са Градском управом можете видјети овдје).
Поставља се питање како доћи до ових података. Како добити свеобухватне податке о броју лица која се налазе на платним листама буџетских корисника Града? Препуштамо свима да процјене колико успјешно би било обраћање сваком буџетском кориснику појединачно.
Ово питање смо поставили представницима Градске управе на завршној јавној расправи о буџету Града за 2014. годину у Банском двору. Они су одговорили да са собом немају тачне податке, али да је то негдје око „700 плус 580“. Нажалост, ово су за сада једини цјелокупни подаци којима располажемо. При томе претпостављамо да се „700“ односи на Градску управу а „580“ на остале буџетске кориснике. Тачност ових података је упитна с обзиром да је утврђено да је у Градској управи на крају 2013. године било запослено 744 особе.
До података о броју запослених у појединим буџетским корисницима смо успјели доћи увидом у њихове годишње извјештаје о раду за 2013. годину који су поднијети Скупштини града Бања Лука. У наредној табели приказани су подаци за неколико буџетских корисника о броју запослених, њиховим расходима за лична примања и укупним расходима.
Подаци о броју запослених, расходима за лична примања и укупним расходима за поједине буџетске кориснике Града Бања Лука (из буџета за 2015. годину):
| Буџетски корисник | Број залослених (2013) | Расходи за лична примања | Укупни расходи | Учешће личних примања |
|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 | 3 | 2/3 | |
| ЈУ Центар за предшколско васпитање и образ. | 275* | 7.050.000 | 9.070.000 | 77,7% |
| ЈУ Центар за социјални рад | 77 | 2.260.000 | 12.445.000 | 18,2% |
| ЈУ СЦ Борик | 62 | 1.315.000 | 1.827.000 | 72,0% |
| Центар за развој и унапређење села | 50 | 1.195.000 | 3.038.000 | 39,3% |
| Туристичка организација града БЛ | 26 | 668.000 | 970.000 | 68,9% |
| ЈУ Културни центар Бански двор | 28 | 636.000 | 970.000 | 65,6% |
*процјена
Подаци о броју запослених за неке буџетске кориснике се не могу пронаћи чак ни у годишњим извјештајима. Нпр., извјештај о раду Градске развојне агенције за 2013. годину не садржи тај податак, па се могу вршити само процјене. Судећи према расходима за лична примања Градске развојне агенције, који на годишњем нивоу износе 930 хиљада КМ и чине 71,4% њеног укупног буџета, може се претпоставити да ова агенција запошљава око 35 лица.
Из горњих података се може примијетити да је учешће личних примања у укупним расходима на изразито високом нивоу за готово све буџетске кориснике. Подсјећамо да је у периоду 2007-2015 учешће личних примања у укупном буџету Града готово удуплано, па је порасло са 16,6% на 30,9%.
Изгледа да све ово на добар начин илуструје одговорност и рационалност кадровске политике која се води у градским институцијама. ГЕА је већ писала о проблему енормног терета којег чине расходи за лична примања за буџет Града, који су у 2015. години достигли износ од 36,8 милиона КМ и тако постали највећа расходовна ставка у буџету. Са друге стране, расходи за инвестиције и одржавање су се у односу на 2007. годину смањили за цијелих 45 милиона КМ без обзира на постојеће потребе за капиталним улагањима (види графикон испод).
Очигледно је да нисмо погријешили када смо закључили да је буџет града у периоду 2007-2015 постао знатно више административан, а знатно мање развојан. То не изгледа баш у складу са Стратегијом развоја Града Бања Лука за период 2007-2015, чији је први стратешки циљ „Одрживи развој и већа ефикасност у управљању ресурсима“. Наши приједлози упућени Градској управи у 2013. и 2014. години да се исправи овај изразито негативан тренд и приступи постепеном свођењу издатака за лична примања на ниво који је у сагласности са стварним могућностима и другим потребама Града нажалост нису имали одјека.
Тренутно, на 1.000 становника Бања Луке долази око 6,6 запослених у локалној администрацији. Напомињемо да је Србија законски ограничила број запослених на неодређено у локалној администрацији на максимално 4 запослена на 1.000 становника (плус 0,4 запослена на одређено на 1.000 становника). Овај податак нам може веома добро помоћи да одредимо гдје се налазимо по истом питању.
Сви се слажемо да градска администрација не треба бити сама себи сврха али то требамо и показати кроз конкретне мјере. Због тога предлажемо Градској управи да темељно преиспита организациону политику својих буџетских косрисника и приступи прилагођавању буџетске структуре Града његовим развојним потребама. Поново позивамо Градску управу да на транспарентан начин учини доступним и објави податке о броју запослених у свим буџетским корисницима Града.