Познато је да је оптерећење рада порезима и доприносима (тзв. „порески клин“) изразито високо у БиХ и креће се око 40%. То значи да од 100 КМ које послодавац исплати за једног регистрованог радника само 60 КМ стиже у руке том раднику.
Овдје постоје одређене разлике између два ентитета. У РС, порески клин за просјечну плату износи 39,7% док је у ФБиХ цијелих 43,8%. По овом питању, БиХ тренутно стоји најгоре међу земљама региона (Србија, Словенија, Македонија, Црна Гора и Хрвартска).
Најава Владе Републике Српске о увођењу неопорезивог дијела дохотка у износу од 200 КМ је свакако добродошла мјера, али узимајући у обзир макроекономска дешавања, стање на тржишту рада и мјере које предузимају земље из ЕУ и региона, сматрамо да није довољна. Овом мјером се просјечан порески клин смањује за 1,5 процентни поен на 38,2%, што није претјерано велики помак.
Земље западног Балкана, али и читаве Европе, имају традиционално високо пореско оптерећење рада, што се показало посебно негативно у посљедњем кризном периоду, када се распламсао проблем незапослености. Просјечан порески клин у земљама ЕУ износи 39,9%, а ту предњаче Белгија са читавих 50,5% и Мађарска са 47,6%.
Међутим, ако погледамо изван Европе, а посебно земље у развоју, тек онда видимо колико ствари могу бити другачије. Просјечан порески клин у САД износи 27,4%, Израелу 20,2%, Кореји 19,8%, Новом Зеланду 16,9%, Мексику 15,5% а Чилеу само 7%! Швајцарска такође има ниску стопу од од 18,6%.
Тако је и Европска комисија недавно констатовала да у ЕУ постоји велики потенцијал за стварање пореске структуре која је више „пријатељска“ према економском расту. У свом извјештају за Европски парламент, Европска комисија је навела да пореска структура има велики утицај на економски раст једне земље и рангирала порезе на рад и добит као најштетније. Порези на потрошњу су оцијењени као порези који имају мањи негативан ефекат на раст, а порези на непокретности као најмање штетни. Наводи се да би „помјерање опорезивања даље од рада требало бити приоритет за већину чланица ЕУ, у циљу да се стимулише потражња за радом и створе радна мјеста“. Европска комисија сугерише да би повећање пореза на потрошњу могао бити начин да се замијене приходи који би се изгубили кроз ниже опорезивање рада и констатује да су чланице ЕУ већ почеле ово да раде највише кроз повећање стопа ПДВ-а и акциза.
Неке земље из региона, нпр. Хрватска у 2012 г. и Србија (у најави) под притиском пораста незапослености су већ прибјегле или прибјегавају овој мјери, јер она појачава међународну цјеновну конкурентност. Ова мјера (смањење опорезивања рада уз повећање пореза на потрошњу) назива се „фискална девалвација“, јер симулира ефекат девалвације валуте једне земље. Ово је због тога што се смањењем опорезивања рада смањују трошкови домаће радне снаге, а кроз повећање пореза на потрошњу (нпр. стопе ПДВ-а) поскупљује цијена увозних производа и услуга. Важно је напоменути да се ова мјера сматра посебно ефикасном за земље које имају фиксни девизни курс и ПДВ са јединственом стопом. БиХ је једна од ријетких земаља која испуњава оба услова.
Овдје треба бити јасан. Смањење опорезивања рада без повећања иједног другог пореза је свакако најбоље рјешење. Међутим, радикална пореска растерећења рада, која су у овом тренутку потребна, објективно нису могућа без барем дјелимичног повећања других пореза.
Центар за истраживања и студије ГЕА је истажио могућности овакве пореске реформе у БиХ. Налази и препоруке нашег истраживања су презентовани у студији под називом „Како до нижег опорезивања рада без штете за јавне фондове?“. У студији документујемо да је приходе који би се у кратком року изгубили због провођења ове мјере могуће надокнадити повећањем индиректних пореза, на начин да укупно пореско оптерећење остане непромијењено или чак смањено.
Према калкулацијама на бази података из 2012. године, повећање стопе ПДВ-а за само 1 процентни поен би створило до 186 милиона КМ додатних прихода на нивоу БиХ. На примјер, тиме би у ФБиХ било могуће смањити стопу пореза на доходак на 5%, а у РС увести неопорезиви дио дохотка од 300 КМ мјесечно и додатне пореске олакшице. Ако би се ова реформа усмјерила само на растерећење рада једне трећине укупног броја запослених са најнижим платама, било би могуће смањити њихов порески клин за преко 9 процентних поена. То би, на примјер, створило могућност за увећање њихове нето плате за око 16%, а да трошкови рада за послодавце остану исти.
Смањење опорезивања рада пропорционално повећању стопе ПДВ-а од 1 процентни поен је овдје дато само као примјер. Међутим, предлажемо озбиљно разматрање смањења пореза и доприноса на доходак изнад приходовно неутралног нивоа. То би било могуће када би се један дио средстава за ову реформу обезбиједио кроз фискалне уштеде, за које сматрамо да постоји простор у ентитетским буџетима.