Публикације

Увођење диференциране стопе ПДВ-а, више штете него користи

06.07.2011.
Download

Потенцијални губици прихода и дугорочне фискалне слабости које би донијело најављено увођење диференциране стопе ПДВ-а, по својој вриједности вишеструко надмашују финансијско олакшање које би осјетиле социјално угрожене категорије становништва у виду појефтињења прехрамбених производа.
Због тога сматрамо да велики број алтернативних мјера спроведених путем расходовне стране буџета нуди много директнији и квалитетније усмјерен облик социјалне помоћи са истим циљем. У наставку је дат само кратак преглед основних аргумената за и против док комплетан текст анализе ефеката увођења нових фискалних мјера можете преузетина дну текста.

Диференцирана стопа ПДВ-а (аргументи за и против):

За:

  • Основни мотив за увођење диференциране ПДВ-а јесте утицати на снижење цијена основних животних намирница, тј. оних производа који би били обухваћени овом стопом. Најједноставнија илустрација ове мјере јесте да ако стопа ПДВ-а на неку намирницу буде смањена са тренутних 17% на на примјер 7%, онда се очекује и снижење цијене те намирнице за одговарајућих 10 процентних поена. Према томе, ова мјера има првенствено социјални карактер у смислу олакшавања набавке основних животних намирница социјално угроженим слојевима становништва.

Против:

  • Ова пореска мјера озбиљно угрожава висину прихода од ПДВ-а с обзиром на то да основне животне намирнице чине висок проценат укупне потрошачке корпе у Републици Српској. На примјер, просјечно домаћинство за набавку хљеба, млијека, сира, јаја, меса и уља потроши око 55% укупног буџета за храну и пиће (анкета о потрошњи домаћинства, 2007). Према томе, да би било анулирано овакво смањење прихода биће неопходно значајно подићи висину ПДВ стопе на луксузне производе, а што ће повећати мотив пореских обвезника да утаје продају ових производа. Због тога су калкулације о увођењу ПДВ реформе, која би била приходовно неутрална, прилично непоуздане, јер свака озбиљнија измјена пореског система утиче и на промјену укупне пореске основице.
  • Познато је да смањење пореске стопе врло често не води до пропорционалног снижења цијене производа с обзриом на настојања трговаца да један дио овог снижења искористе за повећање марже, а што је, како се показало, веома тешко исконтролисати у пракси
  • Сви грађани конзумирају основне животне намиринице тако да ће ова мјера бити усмјерена на све, а тиме и на најбогатије слојеве становништва. Поред тога, досадашње анализе показују да мјесечна вриједност потрошње на храну једног домаћинства расте заједно са његовим расположивим дохотком, па се лако може десити да ова мјера више растерети богатија него сиромашнија домаћинства. С друге стране, социјалне мјере које се спроводе преко расходовне стране буџета дају могућност много бољег усмјеравања помоћи на оне којима је она најпотребнија и мањег расипања средстава.
  • Искуства других земаља показују да након увођења диференциране стопе ПДВ-а долази до снажних политичких притисака за уврштавање додатних производа на листу производа са смањеном стопом, што за резултат има постепено продужавање ове листе и даљег урушавања приходовног потенцијала ПДВ-а. Чињеница да у великом броју европских земаља постоје диференциране ПДВ стопе никако не значи да је то најквалитетније рјешење, већ само потврђује тврдњу да је веома тешко зауставити овај процес једном кад се уђе у диференцирање ПДВ стопа.