Негативна кретања на тржишту рада у Босни и Херцеговини у посљедњих неколико година највише су погодила популацију младих имајући у виду да је стопа њихове незапослености расла чак два до три пута више у односу на стопу укупне незапослености.
Статистика рада упечатљиво указује на три кључна проблема: огромну незапосленост младих која се у овом тренутку пење на преко 60% и рекордна је у Европи; изразиту неактивност (више од 50% младих људи је економски неактивно – нема посао нити га тражи); и дуготрајну незапосленост гдје преко 50% младих који траже посао не могу доћи до запослења дуже годину дана.
Упоредни подаци показују да је и Европска унија у протеклих неколико година суочена са проблемом изразито високе незапослености младих која је за само четири године порасла са 15% на 23,5%. Скоро 7.5 милиона младих широм Европске уније је тренутно економски неактивно или без посла од чега највише у земљама попут Грчке, Шпаније, Италије, Португала али и Словачке, Ирске, Литваније, Шведске гдје је незапосленост младих такође изнад ЕУ просјека. У исто вријеме присутан је тренд растуће неактивности код младих, рано напуштање школовања као и дуготрајна незапосленост.
Оно што додатно наглашава озбиљност овог проблема су резултати Eurofound-ове анализе по којима су годишњи трошкови незапослености младих и њиховог одсуства из система образовања и програма оспособљавања процијењени на преко 100 милијарди еура годишње или између 0,8% и 1,2% БДП-а за 21 земљу чланицу Европске уније које су биле предмет ове анализе. Босна и Херцеговина није била обухваћена овом анализом али грубе претпоставке на бази аналогије са земљама чланицама које имају сличне проблеме на тржишту рада, попут Шпаније, говоре да БиХ због огромне незапослености и неактивности младих годишње губи око 1% свог БДП-а, односно више од 250.000.000 КМ у апсолутном износу!
Знајући колико су млади важни за сваку друштвену заједницу као дио популације који доноси нове идеје и покретачку снагу, лидери ЕУ су на састанку Вијећа Европе јуна 2013. године усвојили свеобухватан план за борбу против овог проблема те донијели одлуку о покретању и проширењу више различитих иницијатива како би се олакшала интеграција младих на тржишту рада и подстакло њихово запошљавање. Једна од тих иницијатива је и програм „Гаранције за младе“ чији је темељни циљ да се у свакој од земаља чланица младима који се не запосле у периоду од 4 месеца након завршетка формалног образовања, понуди посао, наставак образовања или стицање занатских/практичних вјештина.
Да ли и на који начин предложена рјешења и мјере на нивоу Европске уније могу бити путоказ за креирање политика запошљавања младих и у Босни и Херцеговини, основна је тема овог истраживачког рада. Истраживањем, које је проведено током периода август/децембар 2013. године, настојали су се утврдити елементи сличности у положај младих на тржишту рада у БиХ и Европској унији, те на бази заједничких карактеристика издвојити генерални принципи као и конкретна, односно, примјењива рјешења у Босни и Херцеговини.
Комплетан документ анализе који укључује препоруке за будуће интервенције на тржишту рада можете преузети овдје.