Високи фискални и парафискални намети – главни узрок сиве економије у Републици Српској

Извјештај „Неформална економија у Републици Српској – узроци и препоруке“ открива шта послодавци у Републици Српској виде као главне узроке сиве економије и гдје стојимо по тим питањима у односу на Србију, Хрватску, Македонију и Аустрију.Анкетирани послодавци су сљедеће појаве идентификовали као главне узрочнике сиве економије:

  • Високи фискални и парафискални намети идентификовани су као главни узрок постојања сиве економије великог обима у Републици Српској. Највише испитаних послодаваца је сматрало дависоко опорезивање рада има највећи утицај на стварање неформалне економије те да га је неопходно значајно снизити.
  • Нелојална конкуренција која послује у зони неформалне економије је једна од три кључне препреке са којима се суочавају послодавци. Најчешће наведени појавни облици које нелојална конкуренција користи као конкурентску предност су рад на црно и непријављивање пуних плата, обављање дјелатности без дозволе, непријављивање промета и продаја без рачуна. Овдје је препознат и проблем „политичког протекционизма“ који се огледа у неједнаком третману предузећа од стране контролних органа.
  • Непостојање алтернативних извора финансирања, неразвијено тржиште капитала и опредијељеност банака да више кредитирају јавни сектор и становништво на уштрб привреде. Предузећа имају проблем са ограниченом доступношћу финансијских услуга и ригорозним условима за добијање кредита у тренутку када им други извори екстерног финансирања сем комерцијалних банака нису доступни, што спутава њихове могућности за раст и развој.
  • Неповјерење у рад јавних институција, висок степен корупције у јавном сектору те неефикасан рад правосудних органа. Анализа показује да због таквог стања највише трпе мала предузећа, којих је и највише у структуре домаће економије. У условима неуређености тржишта, глобалне изложености и слабе конкурентности, мала предузећа су често принуђена да послују у сфери сиве економије, не да би остварили додатну зараду, већ да би опстали.
  • Лоша комуникација и односи неповјерења између социјалних партнера – представника послодаваца, радника и државе. Интересантан је податак да чак 75% испитаника сматра да Влада Републике Српске јако мало или уопште не сарађује са осталим социјалним партнерима у циљу сузбијања неформалне економије.
  • Недостатак адекватне радне снаге. Образовни систем није у стању да понуди адекватну радну снагу коју захтијева привреда, а сама предузећа, нарочито микро и мала, у условима глобалне конкуренције, нису у могућности да улажу у додатну обуку радника. Велику штету трпе неквалификовани или ниско квалификовани радници, који због недостатка вјештина не могу да се интегришу у тржиште рада, већ су често принуђени да раде слабо плаћене послове у сивој зони.

Извјештај је израђен у склопу пројекта који има за циљ да помогне Унији удружења послодаваца Републике Српске (УУПРС) да идентификује најважније узроке неформалне економије у Републици Српској и развије скуп квалитетних и проводивих препорука за адресирање овог значајног проблема. Аутор извјештаја је Центар за истраживања и студије ГЕА. Извјештај је рађен на бази методологије Међународне организације рада (МОР), која је финансирала његову израду.

Читав извјештај заједно са препорукама можете преузети овдје.