| admin | |
| 01.06.2010. | |
| Download | |
Иако званични подаци још нису објављени, постојеће процјене сугеришу да је дошло до пада вриједности БДП-а РС у прошлој години. Расположиве процјене које постоје за ниво БиХ стављају пад БДП-а БиХ у прошлој години у распон између -3% (ЕБРД) и -3,5% (ММФ). Примарни узрок овог пада наравно лежи у утицају свјетске економске кризе која се у значајнијем обиму почела манифестовати у земљи у задњем кварталу 2008. године. Основна два канала путем којих се криза пренијела на домаћу економију јесу нагли пад глобалне тражње за домаћим извозом као и заустављање кредитних активности банкарског сектора.
Није реално чекивати значајније позитивне помаке у току ове године јер је напредак домаће економије у високој зависности од степена опоравка глобалне економије, а прије свега најважнијих трговинских партнера – земаља бивше Југославије и ЕУ. Дужничка криза Грчке, као и сличне опасности које пријете још неколико ЕУ чланица успоравају очекивану динамику опоравка и повећавају ризик „двоструког пада“ у ширем региону. У складу с тим, тренутне пројекције о кретању БДП-а БиХ за 2010. годину крећу се између минималног пада и минималног раста.
Станд-бy аранжман са ММФ допринијео је очувању макроекономске стабилности ММФ је послужио као полуга за провођење неопходних фискалних уштеда. Федерација БиХ није успјела да до краја маја про- веде преостале социјално осјетљиве реформе чиме се највјероватније одгодило повлачење четврте транше од 38 милиона УСД за БиХ. Неуиспуњавање одредби из станд- бy аранжмана представља негати-
ван сигнал о економској сигурности земље и може погоршати кредитни рејтинг БиХ, а тиме и РС. Средства од приватизације Телекома представљају веома важан расположиви „амортизер“ за економске шокове у РС па исти треба користити у најевећој мјери када је криза најизраженија.
Основни покретач снажног економског раста из прет- кризног периода била је неодржива домаћа (али и глобална) потрошња, која се манифес- товала кроз висок раст увоза, пораст инфлације и прихода од ПДВ-а. Међутим, економска киза је наметнула„потрошачко отрежњење“ па су домаћинства у значајном дијелу одгодила куповину трајних потрошних и луксузних производа (који су претежно увозни), што се позитивно одразило на смањење спољнотрговинског дефицита.
Кредитна активност банака је практично заустављена у прошлој години, чиме је преки- нут важан извор финансирања домаће потрошње. Након стопа раста пласираних кредита у РС од преко 30% годишње, у 2009. години је дошло до пада кредитних пласмана од 1%. Овај податак илуструје наглу промјену кредитне политике домаћих банака под инструкцијама њихових банки-мајки, које су оствариле енормне губитке на тржишту Југоисточне Европе. Отежан приступ финансирању негативно се одразио на домаћа предузећа, а у најгорем положају су се нашли предузетници и мала предузећа, која су се прва нашла на удару нове кредитне политике.
Међутим, банкарски систем је до сада успјешно пребродио свој најтежи тест у читавом пост- Даyтонском периоду. Повлачење са рачуна банака у БиХ преко 800 милиона КМ у октобру 2008. године и општи пораст несигурности нису се претворили у системску кризу јер су банке биле довољно ликвидне да одговоре на захтјеве депонената и нису вршиле инвестирања у финансијске деривате на страним тржиштима. Константан пораст штедње грађана у 2010. години сигуран је знак стабилног повратка повјерења у банкарски систем. Покретање и рад Рафинерије узроковали су раст збирног индекса индустријске производње РС од 17% у 2009. години. Међутим, осим нафте, сви остали важнији сектори индустрије забиљежили су високе стопе пада у истом периоду (нпр. метални сектор -40%, дрвни сектор -30%, тектилни сектор -16%, са изузетком прехране која се задржала на отприлике истом нивоу). Најдубљи пад извозно оријентисане индустрије десио се у првом кварталу прошле године, након чега је услиједио постепен опоравак. Грађевински сектор још увијек не показује знакове опоравка забиљеживши пад вриједности радова од 31% у првом кварталу 2010. године.
Незапосленост у РС кулминирала је у фебруару 2010. године, када је број званично незапослених лица премашио цифру од 150.000. Домаће тржиште рада, са својом израженом неспособности да се прилагоди новим економским условима, још дуго ће патити од посљедица глобалне економске кризе а рјешавање овог проблема представљаће тешко насљеђе за наредни период.
Након посљедњих смањења у распону од 10% до 25%, просјечна плата у јавној управи била је за 37% већа од просјечне плате у РС у 2010. години. На тржишту рада у којем сваки трећи запослени ради у јавном сектору, кретање плата ће и даље остати под великим утицајем плата у јавном сектору, што намеће потребу за дефинисањем једне дугорочније политике плата засноване на јасним принципима.