Резултати истраживања о буџетској транспарентности које је провео Центар за истраживања и студије − ГЕА из Бање Луке, у којем су први пут обухваћене све јединице локалне самоуправе у Босни и Херцеговини, показују низак ниво транспарентности локалних самоуправа у нашој земљи.

 Пише: Центар за истраживачко новинарство (ЦИН)

У локалним самоуправама у Босни и Херцеговини (БиХ) буџетска транспарентност није на задовољавајућем нивоу и неопходно је радити на њеном побољшању, показали су резултати истраживања о буџетској транспарентности у јединицама локалне самоуправе у БиХ које је провео Центар за истраживања и студије – ГЕА из Бање Луке.

„Буџетска транспарентност на локалном нивоу има кључан значај јер омогућава ефикасније, одговорније и инклузивније управљање јавним средствима. Нажалост, резултати проведеног истраживања показују да је ниво буџетске транспарентности јединица локалне самоуправе у Босни и Херцеговини на ниском нивоу“, рекао је Владислав Јаковљевић из Центра за истраживања и студије – ГЕА.

Јаковљевић додаје да је у буџетске процесе неопходно активније укључити представнике цивилног друштва, медије и друге заинтересоване стране како би се истовремено могао осигурати довољно висок ниво информисаности о буџетским процесима.

Просјечан број бодова евидентиран током истраживања за све посматране јединице локалне самоуправе износио је 32,81 од максималних 75 бодова, што је значајно испод 50% на скали успјеха. Такођер, када се узме у обзир да су резултати глобалног истраживања о отворености буџета у БиХ за 2023. годину имали индекс од свега 28, евидентно је да је ниво информисаности јавности о буџетским процесима низак.

На овом догађају представљено је свеобухватно истраживање о буџетској транспарентности које први пут обухвата све јединице локалне самоуправе у нашој земљи. Током округлог стола градови Бихаћ и Градишка су представили своје добре праксе у креирању услова за постизање високог нивоа транспарентности трошења јавних средстава.

ПРИРУЧНИК ЗА ОЦД – Корак по корак: од истраживања до имплементације локалне иницијативе

Јасмина Ћоралић, помоћница за финансије и привреду градоначелника, рекла је да је Град Бихаћ примјер добре праксе у БиХ.

„Успостављен је систем за праћење извршења буџета, припрема извјештаја о извршењу буџета на мјесечном нивоу – за кориснике, редовно извјештавање о извршењу буџета и трошењу буџетске резерве на сједницама Градског вијећа, што омогућава ефикасну контролу трошења средстава − активно укључивање грађана кроз јавне расправе, савјете и online платформе за суд‌јеловање у креирању и надзору буџета“, каже Ћоралић.

Њен колега из Градишке Дарко Врховац, начелник Ођељења за развој и међународне пројекте, каже да његов град има апликацију финансијских модула од улаза документа до излаза, гд‌је је све дигитализовано, а везано је за буџет, уговоре, основна средства, улазне и излазне фактуре.

„Имамо базе имовине, базе документације, више база у којима су садржане информације о имовини, ДМС систем управа, без папира, све из система можемо у опен дата отворити. Е-управа, односно подношење захтјева електронским путем је у фази имплементације. Акти и одлуке донесени од стране Скупштине и градоначелника су у бази, као и друге базе привредника, пољопривредника и слично“, рекао је Врховац.

На округлом столу су презентовани и подаци о изазовима остваривања транспарентности буџета у малој локалној заједници. Бојан Ћулибрк, самостални стручни сарадник за опће и управне послове, привреду и предузетништво, јавне набавке и људске ресурсе Општине Петровац-Дринић, каже да у мањим локалним заједницама за остваривање принципа буџетске транспарентности наилазе на низ препрека.

„Ограничени капацитети администрације, техничка и инфраструктурна ограничења, слаба култура учешћа грађана, политички утицаји, перцепција да транспарентност није приоритет. Да би се ови изазови превазишли, потребно је улагати у капацитете локалне администрације, развијати дигиталне алате, напримјер једноставне буџетске портале, подизати свијест грађана и увести обавезу увођења кључних буџетских докумената у једноставном, лако разумљивом формату”, појашњава Ћулибрк.

Циљ пројекта “LENS” – Јачање капацитета организација цивилног друштва за мониторинг јавних буџета је да допринесе борби против корупције кроз подизање нивоа праћења буџетске потрошње и кориштења јавних средстава на локалном нивоу, уз активно учешће цивилног друштва.