Основни циљ овог документа јесте пружити партнерима у социјалном дијалогу у Републици Српској корисне информације и аналитичку обраду низа тема повезаних са дијалогом о платама и њиховом будућем кретању.
Најнижа плата
Када је у питању утврђивање висине најниже плате, Међународна организација рада (МОР) наглашава значај остваривања баланса између социјалних и економских потреба. То значи да треба узети у обзир потребе радника и њихових породица, али и захтјеве економског развоја и високог нивоа запослености. МОР такође препоручује да минималну плату треба временом прилагођавати.
Праксе утврђивања најнижих плата у ЕУ земљама се разликују, а постоје и земље које немају законски утврђену најнижу плату на нивоу цијеле економије. С друге стране, одређени број земаља користи механизме индексације – везивања кретања најнижих плата за конкретне показатеље. МОР препоручује утврђивање плата на бази чињеница без обзира да ли се ради о индексацији или не – нивое најнижих плата треба утврдити на темељу пуних консултација те уз изравно учешће социјалних партнера.
У складу с тим, општи ниво цијена и трошкова живота су фактори који имају највећи утицај на прилагођавање најниже плате, а најчешћи индикатор који се за то користи јесте индекс потрошачких цијена. Други фактори који се често узимају у обзир јесу продуктивност рада, стопа незапослености и број запослених на које би се односило повећање најниже плате.
У 2016. години најнижа плата у РС у бруто износу је била 621,9 BAM, од чега се 36,5% издваја за доприносе и порез на доходак. Овај „порески клин“ садржан у најнижој плати (који представља разлику између бруто и нето плате) је висок у поређењу са државама чланицама ЕУ. У складу с тим, најнижа плата коју прима радник је износила 395 BAМ нето. Узимајући у обзир висине најнижих плата у региону које су на сличном нивоу, као и изразито ниске плате у домаћој прерађивачкој индустрији (52% запослених са платом од 500 BAM или мање), може се закључити да значајнија повећања најниже плате у РС није могуће реализовати кроз једно прилагођавање без адресирања питања општег нивоа плата и других фактора од утицаја, као што је продуктивност. Економија РС још увијек добрим дијелом своју конкурентност и профитабилност црпи из ниско постављених плата, те би свако значајније повећање имало ефекта на трошковну структуру и расподјелу дохотка. У складу с тим, неопходно је да дијалог о најнижој плати буде усклађен са дијалогом о општем нивоу плата и платама у појединачним секторима, али и о реформама које ће допринијети порасту продуктивности домаће економије.
Плате у прерађивачкој индустрији у Републици Српској
Просјечна нето плата у прерађивачкој индустрији је износила 626 BAM у 2016. години, док је преко 50% запослених било регистровано на нето плату испод 500 BAM. У периоду 2010.-2016. је постојао одређени ниво корелације између раста бруто плата са једне стране и растапродуктивности и инфлације са друге стране. Бруто плате у прерађивачкој индустрији су још увијек изразито ниске.
У поређењу са развијенијим земљама, прерађивачка индустрија у БиХ одваја релативно мањи дио новостворене додатне вриједности на плате радника. Иако постоји значајна разлика у додатној вриједности по запосленом између БиХ и тих земаља, те разлике су ипак мање у односу на разлике у платама.
Цијене производа у прерађивачкој индустрији у односу на друге земље
Цијене домаћих произвођача у прерађивачкој индустрији су у периоду јануар 2013. – април 2017. расле брже од упоредивих цијена у Њемачкој, Италији, Словенији и на нивоу ЕУ. Овај налаз не подржава хипотезу да цијене домаћих произвођача индустријских производа расту спорије од цијена страних произвођача и да се тиме погоршавају услови размјене на штету домаћих произвођача, барем не на нивоу цијеле прерађивачке индустрије. Међутим, овај налаз на негира могућност постојања неповољних односа цијена на штету произвођача из Републике Српске који су евентуално настали у ранијем периоду. Да би се утврдило да ли овакви дебаланси постоје било би потребно поредити номиналне износе цијена на нивоу појединачних сектора, или чак предузећа.
Плате у јавном сектору
У септембру 2017. године, просјечна бруто плата у јавној управи РС била је за 85% већа од просјечне бруто плате у прерађивачкој индустрији. Раније анализе на ову тему сугеришу да овај високи јаз између плата у јавном и приватном сектору, који је знатно виши него у земљама региона, отежава развој здравог преговарања између послодаваца и синдиката у приватном сектору и дестимулише развој предузетништва.
Емиграција радне снаге
У посљедњем периоду се повећао миграциони одлив становништва из РС, што је допринијело паду стварне стопе незапослености са 27,3% у 2013. години на 24,8% у 2016. години. У складу са искуствима других земаља, пад стопе незапослености у РС има ефекат притиска на повећање плата према горе.
Конвергенција плата и продуктивности између држава чланица ЕУ
На нивоу ЕУ примјетан је процес постепене конвергенције плата између држава чланица, који одражава паралелни процес конвергенције у нивоима продуктивности – неразвијеније земље „сустижу“ развијеније земље. Европска комисија сматра да је посљедња економска криза била привремено зауставила овај процес, али су се структурне реформе наставиле и у посљедњем периоду фокусирале на јачање инструмената социјалне помоћи и снижавање опорезивања рада.
Плате на бази куповне моћи
Ако номиналне износе плата у БиХ и другим земљама коригујемо за разлике у цијенама између тих земаља, енормне разлике између плата се донекле ублажавају. На примјер, просјечна плата у Њемачкој је била 5,5 пута већа од просјечне плате у РС у 2015. години. Ако те плате коригујемо за њихову куповну моћ у датим земљама, онда се тај однос смањује на 2,6. Исти однос би се смањио на само 1,5 у случају да се обе плате у цијелости потроше на производе и услуге из категорије „Становање, вода, струја, гас и остала горива“ због великих разлика у цијенама у овој категорији производа и услуга.
Да би се стекао осјећај о куповној моћи просјечне плате у другим земљама, корисна је информација да особа у БиХ са платом од 1.931 BAM може купити отприлике исту количину роба и услуга као особа са просјечном платом у ЕУ28, а са 2.213 BAM као особа са просјечном платом у Њемачкој.
Цијели документ можете преузети овдје.